ŠTEDETI NIJE ISTO ŠTO I NE TROŠITI NOVAC

0

Priča je tekla ovako:

Žena je pitala muškarca da li pije svaki dan i on je priznao da je to istina.

Zatim je pitala koliko svako piće košta i muškarac je dao svoju procenu.

Sledeće pitanje je bilo koliko dugo pije tako, na šta je odgovorio da to traje otprilike 30 godina.

Žena je proračunala i došla do konačne cifre. Rekla mu je: „Znaš, da si uštedeo i investirao taj novac, umesto što si kupovao piće, sad bi imao dovoljno novca da kupiš Ferari“.

„Pretpostavljam da je tako”, odgovorio je muškarac. A onda je pitao da li ona pije svaki dan, na šta je ona rekla da to ne radi.

„Pa gde je onda tvoj Ferari?”, pitao je muškarac.

Ovaj odgovor nas dovodi do poente ove kratke priče – štedeti nije isto što i ne trošiti novac.

Evo primera iz svakodnevnog života: Koliko vas ne puši? I nikad nije? Da li znate koliko ste novca uštedeli u poslednjih 20, 30 ili 50 godina samo zato što niste kupovali cigarete? Nimalo. Niste uštedeli novac ne kupujući cigarete.

Često se zavaravamo verujući u to da ukoliko ukinemo trošenje novca na jednu lošu naviku, automatski stvaramo pozitivnu. Iako je veoma dobro za naše zdravlje da prekinemo loše navike (recimo, svakodnevnu kupovinu cigareta), sve dok jednu lošu naviku u potrošnji novca zaista ne zamenimo dobrom, nismo ništa postigli.

Nije bitno ni kako etiketiramo to trošenje (kao trošenje na lošu ili dobru naviku, ako takve postoje), već da li finansijskim odlukama pristupamo pametno.

Prvo i osnovno, da li nam je nešto zaista potrebno? Naravno, tu ne ubrajamo ono što spada u suštinski značaj mesečne potrošnje.

Drugo, da li je ta želja nešto što nam je trenutna sfera interesovanja? Iznenadićete se koliko će vam neke želje izgubiti na intenzitetu ako ih ostavite da miruju mesec ili dva.

Treće, da li je ta kupovina nešto što može da bude korisno na duže staze, odnosno da li predmet kupovine može da se koristi na više načina ili u više situacija?

Ako tako razmislite nekoliko puta pre svoje kupovine, videćete da će vam postati refleks. Vrlo praktičan refleks. Lako je novac propustiti kroz prste, posebno kad su to izdaci na koje smo se toliko navikli da ih možda više i ne doživljavamo kao takve, ali na kraju ipak sabiramo da li su na godišnjem nivou mogli da nam donesu nešto bolje.

Savet: Planirajte, jer ipak možete biti praktični u svetu nametnutih potreba. Imajte ciljeve koji vam nešto znače, koji imaju težinu. Neka novac koji ste uštedeli zaista ode na nešto dobro, jer u suprotnom − za šta ste štedeli?

Podelite sa prijateljima

Comments are closed.